ЕПИЗОДА 4 - АНЂЕЛИ И ЉУДИ СЕ УЈЕДИЊУЈУ

Антиминс

СУГУБА ЈЕКТЕНИЈА


Потом ђакон говори јектенију: Рецимо сви из душе, и од свега ума свога, рецимо.
Народ, на сваку прозбу:
Господе, помилуј. (три пута)
Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Помилуј нас, Боже по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Још Те молимо за благоверни христољубиви род наш и за све православне хришћане.
Још се молимо за најсветијег патријарха
(или високопреосвештенога митрополита, или преосвештеног епископа) нашег (име) и за сву у Христу браћу нашу.
Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе, и за све у Христу братство наше.

(Ако је манастир: Још се молимо за настојате­ља ове свете обитељи (име), и за све у Христу братство његово.)
Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спа­сење, похођење, опроштај и отпуштење грехова слугу Божјих, браће овога светога храма (у манастиру: ове свете обитељи).
Још се молимо за блажене и незаборавне свете патријархе православне, за благочестиве цареве и благоверне царице осниваче овога светога храма (или манастира) и за све до сада преминуле оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.
Још се молимо за оне који плодове доносе и добро тво­ре у светом и свечасном храму овоме, за оне који се труде, који поју, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и богату милост.
Свештеник чита молитву: Господе Боже наш, прими ово усрдно мољење од слугу твојих и помилуј нас по обиљу милости твоје, и ниспошљи милосрђе твоје на нас и на сав народ твој који очекује од Тебе богату милост.
Возглас: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

 

Сугуба јектенија (сугуба значи удвојена, а јектенија означава низ повезаних молитви) са њеном завршном молитвом – Молитвом усрдног мољења – различита је од Велике јектеније; њена сврха је да се моли за актуелне и непосредне потребе сабрања.

У Великој јектенији појединац се позива да се моли са Црквом, да усагласи своје потребе са потребама Цркве. Овде се, пак, Црква моли са сваким поједин­цем, помињући им своју материнску бригу. Свака људска потреба може да нађе свој израз у овој јектенији... Свештеник може да објави те нарочите потребе (болест члана парохије или испит пред венчање, или када млади из парохије треба да полажу школске испите...) и моли сабрање верних да се придружи у молитвама. Ова јектенија изражава јединство, једнодушност н узајамну бригу свих чланова парохије.

Syndicate content