<strong>Херувими</strong> - бестелесна небеска бића, служитељи Бога као и сви анђели, као виша духовна бића удостојени нарочитом близином Божјом. Најближи Божијој неприступној светлости после огњених серафима. Они знају све од Бога што је створеним бићима уопште могуће знати и њихова главна служба је да просвећују друге.
„Јер гле, истину љубиш и јављаш ми непознате и тајне премудрости своје. Покропи ме исопом и очистићу се; опери ме и бићу бељи од снега Дај ми да чујем радост и весеље, да се прену кости потрвене. Одврати лице своје од грехова мојих и сва безакоња моја очисти. Срце чисто саздај у мени Боже и дух прав обнови у утроби мојој. Не одбаци ме од лица Твога и Духа Твога Светог не одузми од мене“ -  део је 50. псалма који у себи изговара ђакон док пре Великог входа кади свете иконе и народ.
Пред сам Велики вход, свештеник узима и полаже га на плећа ђакону већи покривач за евхаристијске дарове, који се зове се ваздух (црквенословенски – воздух), јер свештено-служитељи касније у Литургији машу њиме над светим даровима, и тако усталасавају ваздух. Он покрива свете дарове као ваздух земљу.

ХЕРУВИМСКА ПЕСМА

Свештеник говори молитву Херувимске песме: Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи Литургију Теби, Царе сла­­ве; јер Теби служити − велико је и страшно и самим Небеским Си­лама. Но ипак, ради неисказаног и неизмерног човекољубља свога, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си нам Архи­јереј, и као Владика свих, предао си нам свештенодеј­­с­тво ове литургијске бескрвне жртве; јер Ти једини, Господе Боже наш, владаш небеским и земаљским тварима, Ти си ношен на прес­толу херувимском, Господ серафима и Цар Израиља, једини си Свет и у Светима почиваш. Зато молим Тебе, јединога благог и готовог да саслуша: погледај на мене грешнога и непотребно­га слугу Твог, и очисти моју душу и срце од зле савести, и оспосо­би ме силом тво­га Светога Духа, да обучен у благодат свештен­ства, предстанем овоме светом Престолу твом, и свештенодејствујем свето и пречисто Тело твоје и пречасну Крв, јер Теби при­лазим приклонивши главу своју, и молим Ти се: Не окрени лице тво­је од мене, нити ме одбаци од деце твоје, него ме удостој да Ти ја, грешни и недостојни слуга твој, принесем ове Дарове. Јер си Ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Док свештеник чита молитву, ђакон, узевши кадионицу и при­­­­мивши уобичајени благослов од свештеника, кади свету Тр­пезу унаоколо, олтар и свештеника, а затим, изишавши пред све­те Двери, кади свете иконе и народ, говорећи у се­би Педесети псалм.
По молитви и кађењу свештеник и ђакон пред светим Прес­толом говоре Херувимску песму три пута, клањајући се.|

Свештеник: Ми који херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо.
Ђакон допуњава: Као они који ће примити Цара свих, Анђел­ским Силама невидљиво праћенога. Алилуја, алилуја, алилуја.
Потом свештеник и ђакон одлазе Предложењу; ђакон иде на­пред; свештеник кади свете Дарове, молећи се у себи: Боже, милостив буди мени Грешноме (трипут).

Херувимска песма позива присутне хришћане да − упоређујући се на тајанствен начин са херувимима и певајући заједно са њи­ма животворној Тројици − достојанствено приме Цара свих земаљ­ских и небеских створења са оном чашћу којом га славе анђеоске чете на небу појући: „Алилуја“.

Ова песма почела је у Цркви да се употребљава у шестом веку, у време византијског цара Јустина II. Уведена је у богослужење са сврхом да се верни − у време одласка црквених служитеља ка жртвенику ради преношења дарова на свети Престо − слушајући певање ове песме испуне најпобожнијим осећајима и спреме за достојно примање Цара свих.

Певање је на црквенословенском а превод стихова Херувимске песме је: Ми који херувиме тајно изображавамо, и животворној Тројици трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо. Зато да Цара свих прихватимо, Кога анђелски невидљиво на копљима носе чинови: алилуја, алилуја, алилуја.
Света Црква нас подстиче: сваку сада животну бригу оставимо. Поверавамо Христу, Који се жртвује, цео свој живот и Он га води кроз смрт до Свог васкрсења.

Када се човек запали огњем љубави према Богу, не може више да поднесе да гледа оно што је видљиво чулним (телесним) очима. Јер, будући да је стекао друге очи, очи вере, он увек умно види оно што је небеско и уз небеско је привезао свој ум. Иако хода земљом, он као да живи на небесима... Онај ко се стара да хита путем врлине и жели да се уздигне са земље на небо, запоставља све видљиво и свим својим силама се труди да савлада све што му стоји на том путу, не застаје и ништа му не одвлачи пажњу, све док се успне до самог врха неба.

Свети Јован Златоуст

Ако све своје бриге управите ка Царству Небеском, нећу вас лишити ни онога што што задовољава потребе видљиве природе и све ће вам се дати са осталим, јер вас нећу оставити да се бринете о самима себи.

Авва Исак

Христос је Жртва, али истовремено и Свештенослужитељ, Он је Жртвеник, Он је Бог, али је и човек, Он је Цар, али и Архијереј, Он је овца, али и Јагње. Нас ради Он је све свакоме од нас, како би како год било, постао наш живот.

Свети Епифаније