ЕПИЗОДА 5 - ОСТАВИМО СВЕ ЗЕМАЉСКЕ БРИГЕ

Путир символише суд са крвљу која тече из ребара, из руку и ногу Христа. Путир се поставља с десна од Дискоса, јер су крв и вода потекли из десног ребра Спаситељевог
Покривач изнад Путира означава платно у које је било увијено Христово тело.

Свештеник говори ђакону:
Помени ме, брате и саслужитељу.

Затим ђакон, приклонивши главу говори свештенику:
Дух Све­ти доћи ће на тебе, и сила Свевишњега осениће те. (Лк. 1, 35)
А ђакон:
Помени ме, Владико свети.
Свештеник:
Да те помене Господ Бог у Царству своме свагда, са­да и увек и у векове векова.
Ђакон:
Амин.
И целивавши руку свештенику, излази на северна врата и ста­вши на обично место, говори јектенију.

 

Херувимска песма, свеће, рипиде, као и све остало што прили­чи свештености Великог входа, помаже нам да доживимо Хрис­тов долазак. Открива нам, поред тога и „улазак Светих и свих пра­­­вед­­ника, који улазе заједно са Светим над Светима. Придружују им се и херувимске силе, анђелске војске, зборови бестеле­сника и невештаствени редови и невидљиво хитају и прилазе, славо­словећи творе пратњу пред великим Царем Христом Који долази на тајинствено жртвовање.“

Праћен војскама анђела улази у Светињу над светињама носе­ћи у својим пречистим рукама наш живот, као и живот целога све­та. Часни Дарови су човек и свет, који се кроз Христа вра­ћа­ју Богу. Велики вход симболише повратак и предавање човека и света Богу.

Христовом доласку Дух претходи. Док је био у телу и Дух је са Њим био нераздвојан... Зближавање с Богом бива кроз Духа.

Свети Василије Велики

Светим Духом вазнео се у Царство Небеско, а исто тако је дошло и до усиновљења: примили смо смелост да Бога називамо својим оцем! Кроз Светога Духа удостојени смо да постанемо причасници благодати Христове, да будемо чеда светлости, да заједничаримо у вечној слави и, једном речју, да имамо у изобиљу сваки благослов, како у овом, тако и у будућем животу.

Свети Василије Велики

Syndicate content