ЕПИЗОДА 8 - УДОСТОЈ НАС

ЕПИЗОДА 8 - Страна 2
Док стојимо пред Светим Даровима, и припремамо се за Причешће, преостаје нам, још један неопходан чин: молитвено заузимање (заступање). Христос се вечно молитвено заузима за цео свет. Сам Христос јесте то молитвено заузимање и посредовање. Божанствена Литургија је спомен Христовог живота. Управо из тог разлога је уједно и спомен живота оних у којима је живео и живи Христос – христоносних Светих.
Преминули чланови Цркве нису само предмет наше молитве, него – кроз своје чланство у Цркви, актуализовано у Евхаристији – јесу живи, и моле се, и примају заједно са нама. И више од тога. Неки од њих – Божији Свети препознати су од Цркве као наши заступници, пред Богом, посредници, помагачи.
Ђакон нас у јектенији која претходи молитви „Оче наш“, позива да измолимо од Господа Јединство вере. Јединство вере је предуслов да бисмо били примљени ујединство божанствене Евхаристије. Због тога, пре но што приступимо путиру Живота, молимо од Господа да нас одржи у јединству вере. Црква је једно Тело Христово.
Свештеник, приклонивши главу, моли се тихо: <em>Теби поверавамо сав живот свој и наду, човекољубиви Владико, и молимо Те, и призивамо, и преклињемо: удостој нас да се причестимо небеским твојим и страшним Тајнама са ове свештене и духовне Трпезе...</em>

Евхаристија надилази безнадежну разлику између живих и мрт­вих зато што надилази границе између овога века и века који долази. Преминули чланови Цркве нису само предмет наше молитве, него – кроз своје чланство у Цркви, актуализовано у Евхаристији − јесу живи, и моле се, и примају заједно са нама.

Свештеник: Још Ти се молимо, помени, Господе, све епископство пра­­вославних, који правилно управљају речју Истине твоје, све пре­звитерство, у Христу ђаконство, и сав свештенички ред. Још Ти приносимо ову словесну службу за васељену, за свету, саборну и апостолску Цркву, за оне који живе у невиности и часним живо­том, за благоверни и христољубиви народ наш, да тих и миран жи­вот проживимо у свакој побожности и чистоти (1. Тим. 2, 2).
Свештеник гласно: Најпре помени, Господе, најсветијега патри­јарха (или високопреосвештеног митрополита или преосве­штеног епископа) нашега (име), и даруј га светим твојим црк­вама у миру, читава, часна, здрава, дуговечна и да правилно управља речју Истине твоје (2. Тим. 2, 15).

Када се молимо за епископа, ми се молимо за напредак и благостање Цркве, за њено пребивање у божанској Истини. Молимо се да Црква буде Црква − Присуство Божје, Његова исцељујућа Сила, Његова Љубав и Истина, а не, као што се догађа, себична само­жива заједница која брани своје сопствене „људске“ интересе, уместо божанску сврху ради које и постоји.

Нас не спасава пуко припадање Цркви, јер у хришћанству нема ничег магијског, него нас спасава – примање Христовог Духа у себе. A тај Дух суди не само појединцима него и групама, парохијама и епархијама. Парохија као људска установа може врло лако да замени Христа нечим другим: световним духом успеха, људске таштине и људских „дости­гнућа“.

Свештеник се моли тихо: Помени, Господе, град овај у коме боравимо (или: село ово; или: свету оби­тељ ову), сваки град и крај, и оне који са вером бо­раве у њима. Помени, Господе, оне који плове, путнике, болеснике, путнике, заробљенике и спа­­сење њи­хово. Помени, Господе, оне који плодове до­но­се и оне који добро творе у светим Црквама тво­јим, и оне који се сећају сиротиње, и на све нас ни­спошљи ми­лост твоју.
Возглас: И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име твоје: Једна уста, једно срце, једна искупљена људска природа, успостављена у љубави и Богопознању, то је крај и циљ Литургије, плод свете Евхаристије.

„И да буде милост великога Бога и Спаса нашега Ису­са Христа са свима вама.“ Ово је исход оног другог, обрнутог кретања, којим нам Бог дарује Самог Себе у Својој милости која надилази свако људско разумевање. Евхаристијска молитва је завршена, дос­пе­вамо до испуњења свега што нам је Евхаристија открила: до светог Причешћа, до нашег учестовања у њеној реалности.

Свештеник, окренувши се народу и благоси­ља­јући га, говори: И да буду милости великога Бога и Спаса нашег Исуса Христа са свима вама.
Народ: И са духом твојим.
Ђакон, узевши благослов од свештеника, па иза­шавши, и ставши на обично место, говори:
Поменувши све Свете, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: За принесене и освећене часне Дарове, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебесни и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат, и дар Светога Духа, помолимо се.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и тескобе, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Сав дан савршен свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Добро и корисно душама нашим, и мир свету, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непо­стидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшноме Христовом суду, молимо.
Народ: Подај, Господе.
Ђакон: Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.

Јектенија пре молитве Оче наш је испитивање стања сопствене душе сваке појединачне особе, тражење опроштаја и свега неопходног − како би се живело до краја у јединству са вером и заједницом Светог Духа...

„Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо...“ Ова молитва показује да се свето Причешће прима ради „ослобађања од грехова“ и „опроштаја преступа“. Стога ми идемо на причешће не чисти и безгрешни, већ управо зато јер смо грешни и несавршени. Ми молимо да нас Господ учини достојним да примамо свете дарове „са чистом савешћу“. Иако нас само Господ може учинити достојним, остаје наш задатак да се старамо да наша савест буде чиста када примамо свете Дарове, а она може да буде чиста само када осећамо искрено кајање и жељу да будемо бољи.

Свештеник, приклонивши главу, моли се тихо:
Теби поверавамо сав живот свој и наду, човекољубиви Владико, и мо­лимо Те, и призивамо, и преклињемо: удостој нас да се причес­ти­­мо небеским твојим и страшним Тајнама са ове свештене и ду­­­хов­не Трпезе, са чистом савешћу, на отпуштење грехова, на оп­­ро­­­штај сагрешења, на заједницу Светога Духа, на наследство Цар­­ства Небескога, на смелост према Теби, не на суд или на осуду.

Ова молитва истиче, са једне стране, да је причешћивање Пречистим Телом и Крвљу Христовом циљ читавог нашег живота и наде, а са друге стране, изражава бојазан да бисмо Крв и Тело Христово могли примити недостојно и да би нам онда то било на осуду. Ми се овде молимо да кроз свето Причешће имамо живот Христа у нашим срцима и да постанемо храм Његовог Духа Све­тога. Ова молитва сумира целу Литургију и још једном нас су­очава са свим аспектима Тајне, овога пута, ипак, са нагласком на личном карактеру њеног примања, а одговорност за то ставља на оне који је примају.

Потрудимо се да се угледамо на прву хришћанску заједницу. Код њих је све било заједничко: и начин живота и душа! Владало је међу њима сагласје мишљења, имали су заједничку трпезу, нераздељиво братство! Њихова љубав била је нелицемерна и благодарећи таквој љубави многа тела деловала су као једно, а различите душе сједињавале су се у једну складну целину!

Свети Василије Велики

Сабирајте се са једном вером и у име Исуса Христа... свештенодејствујући један Хлеб, а он је лек за бесмртност.

Свети Игнатије Богоносац

Као што је сунце, та творевина Божја, целоме свету једно и исто, тако и поука истине свуда сија и просветљава све људе који желе да дођу до њеног познања.

Свети Иринеј Лионски

Syndicate content