ЕПИЗОДА 8 - УДОСТОЈ НАС

ЕПИЗОДА 8 - Страна 4
Христос се дели, али остаје нераздељив. После разламања, свака частица светога Хлеба је потпуни Христос. Ми који достојно учествујемо у свештеној Вечери, сви примамо целога Христа, а Он нас у целости испуњава. „Стога се они, који се причесте, могу назвати боговима по благодати, благодарећи целоме Богу Који их у потпуности преиспуњава, не остављајући у њима ништа без Свог присуства,“ каже Свети Максим Исповедник.
Савршавајући сједињавање светог Тела и свете Крви, литург рекао: Пуноћа Духа Светога. Сада, наливајући теплоту у свети Путир, говори: Топлота вере, пуна Духа Светога. Све то наглашава силазак Утешитељев.

УЗНОШЕЊЕ ДАРОВА

Ђакон: Пазимо!
Свештеник, узносећи свети Агнец, произноси:
Светиње светима.
Народ:
Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.
На возглас свештеника Светиње светима,верни одговарају:

Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца.
Потом се пева причасни стих.

Свештеник узима у руке божанствени Хлеб и узноси га (подиже), говорећи: Светиње светима. Овај древни чин Узношења изворни је облик призивања на причешће. У својој савршеној сажетости он изражава надумну природу чина причешћа. Сваком ко није свет забрањује да узима удела у божанственој Светости. Али ни­ко није Свет сем Једног Светога. Хор, пак, одговара: Једин свјат, једин Господ, Исус Христос. Дакле, ипак дођите и примите, јер нас је Он осветио Својом Светошћу и учинио нас Својим светим Народом. Тајна Евхаристије открива се увек изнова као Тајна Цркве, Тела Христовога у коме вечито постајемо оно што смо призвани да будемо.

Никола Кавасила објашњава: „Јер нико сам од себе не поседује светост, нити је она плод човекове врлине, него је сви од Њега и за Њега задобијају. To је као када многа огледала поставиш на сунце, те свако од њих блиста и баца зраке, па ти се чини као да многа сунца видиш; а у ствари, једно је Сунце које у свима њима блиста. Тако се и Он, Који је једини свет и Који се кроз Причешће излива у вернике, види у многим душама и многе чини анђелима, а ипак је један, и једини Свет. Ово, свакако, бива у славу Бога Оца.“

Рана Црква називала је читаву евхаристијску службу ломљењем хлеба, јер је овај чин у литургијском богослужењу заузимао средишње место. Значење овог чина је јасно: један исти хлеб који се даје многима, јесте један и исти Христос који постаје живот многих, сједињујући их у Самоме Себи.

 

СЈЕДИЊАВАЊЕ

Онда ђакон улази у свети олтар, и ставши с десне стране свеш­тенику који држи свети Хлеб, говори: Разломи, Владико, свети Хлеб.
А свештеник, разломивши га на четири дела са пажњом и по­божношћу, говори:
Ломи се и раздробљава Јагње Божје, Које се ломи а не раздељује, увек се једе и никад не нестаје, но освећује оне који се причешћује.
Ђакон: Напуни, Владико, свету Чашу.
А свештеник, узевши горњу честицу, чини њоме знак крста над светим Путиром, говори:
Пуноћа Духа Светога.
И тако је ставља у свети Путир.
Ђакон:
Амин.
И узевши топлу воду, говори свештенику:
Благослови, Владико, топлоту.
Свештеник благосиља говорећи:
Благословена топлота Светих твојих свагда, сада и увек и у векове векова. Амин.
А ђакон крстообразно налива у свети Путир топлоту колико је доста, док свештеник говори: Топлота вере, пуна Духа Светога. Амин.

Стављање Агнеца у Путир „завршава“ мистерију довршавајући сим­бол поновног уједињења елемената. Оно је знак васкрснућа и доследно завршава сједињавање Тела, Крви и Духа у непропадљивом васкрслом и вазнетом Господу.
Пошто се свети Хлеб стави у Путир, дода се мало топле воде, да би се нагласило да примамо Тело и Крв живог, Васкрслог Христа.

Спремни смо за причешће.

Он је свима Све, остајући истовремено по природи Исти онакав какав је.

Свети Кирило Јерусалимски

Христос казује да ће бити невидљив и у потпуности сакривен, након Свог одласка са земље, то јест након вазнесења, за све оне онима који имају вештаствено умовање, али да ће бити видљив Светима.

Свети Кирило Александријски

Када је пророк Илија био узведен на небо, оставио је свој плашт свом ученику Јелисеју. Син Божји је нама, међутим, вазневши се, оставио тело Своје. Пророк је, међутим, оставио плашт, пошто га је скинуо са себе, док се Христос, оставивши Своје тело нама, уједно са њим узнео до Оца.

Свети Јован Златоуст

Исповедање сабраног верног народа на крају тајинственог свештеног чина речима: Један је свет... открива тајанствено, недокучиво сваком разуму и уму, сабирање и сједињење свих оних, који су се мудро и тајанствено усавршили по Богу, у Једно, у Једнину божанске једноставности. У јединство које ће се остварити у непропадивом свету умствености. У том свету, нашавши се пред светлошћу невидљиве и наднеизрециве славе, достигли до савршенства, они бивају приопштени божанској чистоти заједно са небеским Силама.

Свети Максим Исповедник

Нераздељиви Христос се раздељује и дели нас ради, како бисмо сви постали Његови причасници. Те иако је нераздељив, раздељује се за нас, сједињујући нас са самим Собом како бисмо сви били једно.

Свети Симеон Солунски

Какав је учинак и исход Христових страдања, делâ, и речи? Ако их неко размотри у вези са нама, видеће да није садржан ни у чему другом него у силаску Светога Духа на Цркву.

Свети Никола Кавасила

Као што су тада из Његових живих божанских ребара истекле крв и вода (Јн. 19, 34) пуне топлоте, тако је и сада, током овог свештеног чина, вода, која се сипа у свети Путир, веома топла и тиме употпуњује симболизам саме Тајне.

Свети Герман Цариградски

Ова вода − тиме што је вода, а истовремено садржи у себи огањ − означава Духа Светога, Који се и водом назива, и као огањ се појавио тада кад је слетео на ученике Христове.

Свети Никола Кавасила

Syndicate content