Slika u zaglavlju: 
ЕПИЗОДА 9 - Страна 1
Male slike: 
Citati: 

Претпоставимо да постоји неки многољудни град чији су сви становници порочни. Неки мање, неки више, али сви су за осуду. Претпоставимо сада да је међу њима неки човек који је највише од свих вредан осуде и казне, јер је починио сваковрсна злодела. Ако неко каже да цар има намеру свима да опрости, неће поверовати његовим речима све док не виде да је онај, највећи злотвор од свих, добио опроштај. Онда више нико не сумња. То каже апостол Павле: „Желећи да увери људе да прашта сва њихова сагрешења, Бог је изабрао најгрешнијег од свих... Нека нико више не сумња у своје спасење, јер сам се ја спасао.“

Свети Јован Златоуст

Као што је жеравица по природи дрво, које се цело испунило огњем и има силу и дејство огња, тако и Христос... Ако је по божанском домостроју био човек и изгледао као ми, а целокупна пунота Божанства се у Њему настанила... Онда сасвим исправно треба упоредити и сматрати подобним ужареном угљу Емануила, Који ће, ако се дотакне наших усана, свакако очистити све наше грехове.

Свети Кирило Александријски

ХРИСТОВО ТЕЛО И КРВ
ПРИЧЕШЋЕ

Кажe се да човек постаје оно чиме се храни. Није тешко зак­љу­­чити да ако се храни само пропадљивом храном, мртвим жи­вотињама и биљкама – човек се, заправо, храни смрћу.

Христос је људима понудио ништа мање него Своје живо Тело и Сво­ју Крв као храну за живот. Храну за бесмртност. Од почетака хришћанства чин причешћа, централни чин и основа смисла све­­­те Литургије – представљао је саблазан за све неверујуће и не­­припремљене.

Божанствена Евхаристија је светотајинско продужење Тајне вечере. Не ради се о њеном симболичком обредном понављању, не­­го се ту пред нама одиграва она иста Тајна вечера, јер исти Христос приноси и приноси Се. Свештени Златоуст каже: „Верујте да је и сада она иста Вечера којој присуствује Христос. Она Вечера се ни по чему не разликује од ове свете Тајне... Јер и ову и ону Он приправља.“ Светитељ је, што се тога тиче, категоричан, јер то што говори на основу сопственог опита у свом светом животу: „Онај Ко је устројио свету Тајну на Тајној вечери, Тај Исти сада савршава тајну божанствене Литургије... Ова часна Трпеза је она иста Трпеза из Тајне вечере и није ништа мање од тога.“

„Тајна Трпеза је постављена. Животворни Путир је пун. Цар славе позива на Вечеру, Син Божји дочекује узванике... Ипостасна Премудрост Бога Оца, која је себи сазидала храм нерукотворени, раздељује Тело Своје у обличју хлеба и дарива своју животворну Крв у обличју вина. О каква страшна Тајна!... О како несхватљиво снисхођење! О какво недокучиво милосрђе“, каже свети Кирил Александријски.

Онда се свештеник клања ђакону или свом са­служитељу говорећи:
Брате и саслужитељу, опрости.
Затим се клања према народу, молећи и од ње­га опроштај. Исто тако ђакон или саслужитељ тражи опроштај од свештеника и народа.

Ђакон прилази, моли опроштај од свештеника. Исто та­ко и лаици хришћани, који xoћe да се причесте кла­­њајући се присутнима говоре тихо или гласно: „Опрости ми“, на шта сви који прихватају хришћанску љубав одговарају: „Нека ти Бог опрости.“ Свето При­чешће даје нам се, најпре, ради отпуштања грехова и зато представља свету Тајну измирења, коју је извршио Христос Својом сопственом Жртвом и која се вечно даје онима који верују у Њега.

          

ПРИЋЕШЋЕ СВЕШТЕНИКА

Свештеник позива ђакона, говорећи:
Ђаконе, приступи.
Ђакон: Ево, приступам Христу, бесмртноме Цару и Богу нашему. Дај, ми Владико часно и пресвето Те­ло Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
Свештеник даје ђакону једну частицу светога Аг­неца говорећи:
Теби ђакону (име) даје се часно и пресвето Тело Гос­­пода Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпу­штање грехова твојих и на живот вечни.
Узевши и сам једну частицу светога Хлеба и све­штеник говори: Часно и пресвето Тело Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа даје се мени (име) недостојном свештенику на отпуштење Грехова мојих и на живот вечни.

Пpe осмог века и клир и народ примали су пред при­чешће свети Агнец (жртвени хлеб−тело Христово), у руку. Данас само свештеник и ђакон примају св. Те­ло Спаситељево у десну руку, постављајући под њу леву.

Св. Кирило Јерусалимски у учењу o божанској Литур­гији овако разјашњава слику примања св. Тела Спаситељева: „Ако би ти неко дао златни прах, зар га не би држао са свом пажњом, врло опрезно да га не би изгубио, и био на губитку? Нећеш ли куд и камо пажљивије пазити, да ти не падне ни мрва онога што је драгоценије од злата и драгог камења?“

Приклонивши главе, обојица говоре Молитву пре Причешћа:
Верујем, Господе, и исповедам да си Ти ваистину Хрис­тос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да греш­нике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело твоје, и ово сама часна Крв твоја.
Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хо­­ти­мична и нехотична, и чињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштање грехова и на живот вечни.
Прими ме данас, Сине Божји, за причасника Тајне вечере твоје, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству твоме.
Нека ми причешћивање светим Тајнама твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин.
И са сваким страхом и сваком предострожношћу причеш­ћу­је се светим Телом.