ЕПИЗОДА 7 - ГОРЕ ИМАЈМО СРЦА

ЕПИЗОДА 7 - Страна 1
Од силних сопствених брига људи заборављају да се за сваког од њих брине сам Господ. Ретко ко и ретко кад освоји време да мирно - стане. Тек стојећи у миру, налазећи се миру, у стању смо да препознамо и прихватимо Христову безмерну љубав.
<em>Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога Оца, и заједница Светога Духа да буде свима вама.</em> (2. Кор. 13,13 <strong>Народ:</strong> <em>И са духом твојим...</em> Одговор народа на свештеников благослов показује да верници дејствено узимају учешћа у вршењу божанствене Литургије.
Горе имајмо срца, каже свештеник и речју горе указује на место где се одиграва сусрет богољубиве душе и Христа. То место није одређено. Реч је о божанској Лествици, која је наслоњена на свети Жртвеник, а њен врх је недоступан човековом погледу.
Душа се успиње да би се срела са Богом, а напор који улаже даје јој још више снаге. Успињући се кроз литургију открива у себи Нову снагу: „Неуморно и без починка успиње се све више, непрестано налазећи нову снагу што је на већу висину доспела“, каже свети Григорије Нисијски

ГОРЕ ИМАЈМО СРЦА
АНАФОРА

Ношени бујицом градског живота људи су ретко у ситуацији да застану. Да, једноставно, стану. Зауставе вртоглаво кретање без правог циља. Да мирно и озбиљно сагледају куда запра­во иду.

Од силних сопствених брига људи заборављају да се за сваког од њих брине сам Господ. Ретко ко и ретко кад освоји време да мирно − стане. Тек стојећи у миру, налазећи се миру, у стању смо да препознамо и прихватимо Христову безмерну љубав.

Ђакон:
Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у ми­ру узнесемо.
Народ:
Милост мира, жртву хвале.

„Стојмо смерно...“, тумачи св. Јован Златоусти, не значи ништа дру­го, него да стојимо онако, како човеку приличи да стоји пред Господом, са страхом и трепетом, будна и трезвена духа. Појци одговарају на ово: „Милост мира, жертву хваљенија“, тј. да је света Жртва за све нас највеће милосрђе од стране Господа Бога, који се измирио са људским родом највећом крсном жртвом Јединородног Сина свога; a ca наше стране је св. жртва хвала и велича­ње најсветијег имена Божјег, жртва уста и душа наших, које се исповедају Господу. A пошто не при­носимо ми Богу најузвишенију жртву, милост мира,... јер је наша природа слаба, зато нам долази свештеник из Олтара у помоћ са божанским дарима, узглашујући окренут према западу и благосиљајући.

Свештеник, благосиљајући народ, гласно говори:
Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога Оца, и заједница Светога Духа да буде свима вама. (2. Кор. 13, 13)
Народ:
И са духом твојим.

Овом формулом благослова из Друге посланице Коринћанима „бла­годат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и за­јед­­ница Светога Духа, да буде са свима вама“ – призивају се од сва­­ког лица Пресвете Тројице разна добра: од Бога Сина благодат, од Бога Оца љубав, а од Св. Духа причешће.

Одговор народа на свештеников благослов показује да верници делатно узимају учешћа у вршењу божанствене Литургије. О томе свети Јован Златоуст каже: „Свештеник не дира Дарове, ко­­ји се налазе пред њим, пре но што измоли за вас благодат Господњу и пре но што му ви одговорите: И са духом твојим. Овим одговором подсећате себе... да предложени Дарови нису дело чо­­века, него су благодат Светога Духа, која се налази свуда и прек­риљује све, те тако припрема и ову тајинствену Жртву.

Бог Син је, жртвујући се за нас, искупљујући нас у своме безграничном милосрђу од смрти, постао наш Спаситељ.

Бог Отац нас је, залутале, смрћу Сина на крсту примио опет ка се­­би у љубав, помогао нам да се вратимо у божански загрљај.

А Дух Свети је у току ове жртве сишао прво видљиво на апостоле, а иза овога невидљиво силази на сваког од нас појединачно, причешћујући нас својим даровима...

На ову формулу благослова одговара народ: „И со духом“, тј. ови исти дарови призивају се и на свештеника који служи.

Свештеник, уздижући руке, узвикује:
Горе имајмо срца!
Народ:
Имамо их ка Господу.

Нико духовно немаран и бесплодан, дакле, не треба да заједничари овим свештеним и тајинственим тропарима. Напротив! Пошто одагна све земаљско из свога ума и целога себе пренесе на небеса, нека произноси ову пресвету песму Богу славе и величанствености, као да стоји пред самим Престолом славе и лети заједно са серафимима. Зато нас ђакон подстиче да стојимо смерно у том часу. То јест да стојимо са страхом и трепетом, трезвене и будне душе.

Свети Јован Златоуст

Када душу никаква страст не узнемирава, тада нема никакве препреке да она буде испуњена милошћу.

Свети Никола Кавасила

У Свете Тројице све је нераздељиво. Где је заједница Светога Духа, ту је и заједница Сина. А где је благодат Сина, ту је и благодат Оца и Светога Духа.

Свети Јован Златоуст

Свештеник не дира Дарове, који се налазе пред њим, пре но што измоли за вас благодат Господњу и пре но што му ви одговорите: И са духом твојим. Овим одговором подсећате себе... да предложени Дарови нису дело човека, него су благодат Светога Духа, која се налази свуда и прекриљује све, те тако припрема и ову тајинствену Жртву.

Свети Јован Златоуст

Имајући срце горе, ка Господу, посматрајмо тај страшни и преузвишени призор, то јест своју човечју природу како вечно борави заједно са нетварним огњем Божанства.

Свети Григорије Палама

Syndicate content